Article on other languages:
- Internet
- ድረ_ገጽ_መረብ
- إنترنت
- Internet
- Internet
- İnternet
- Internet
- Internet
- ইন্টারনেট
- Internet
- Internét
- Интернет
- Internet
- Internet
- Интернет
- Internet
- Internet
- Internet
- Rhyngrwyd
- Internet
- Internet
- Internet
- Διαδίκτυο
- La_Raid_däl_Raid
- Internet
- Internet
- Interreto
- Internet
- اینترنت
- Alnet
- Internet
- Ynternet
- Internet
- Idirlíon
- Eadar-lìon
- Internet
- 인터넷
- Համացանց
- अंतरजाल
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- ᖃᕆᓴᐅᔭᒃᑯᑦ_ᑎᑎᕋᖅᓯᒪᔪᑦ/qarisaujakkut_titiraqsimajut
- Интернет
- Internetið
- Internet
- אינטרנט
- ಅಂತರ್ಜಾಲ
- ინტერნეტი
- Internet
- Интернет
- Интернет
- Intaneti
- Entènet
- Înternet
- ອິນເຕີເນັດ
- Interrete
- Internets
- Internet
- Internet
- Internetas
- Internet
- Internet
- Internet
- Интернет
- Internet
- ഇന്റര്നെറ്റ്
- इंटरनेट
- Интернэт
- Cemtlālticpamātlatl
- Internet
- इन्टरनेट
- インターネット
- Internett
- Internett
- Enternette
- Internet
- Internet
- Internet
- انټرنټ
- អ៊ិនធឺណេត
- Internet
- Internet
- Internet
- Engornät
- Internet
- Internet
- Internet
- Интернет
- आन्तरजालं
- Interneti
- Internet
- අන්තර්ජාලය
- Internet
- Internet
- Междѹсѣтиѥ
- Internet
- Internet
- Интернет
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- இணையம்
- Internet
- Päräwez
- ఇంటర్నెట్టు
- อินเทอร์เน็ต
- Интернет
- Intanet
- Genel_Ağ
- Інтернет
- شبکہ
- Internet
- Vüresod
- Daegntoele
- Internet
- Internet
- אינטערנעט
- Internet
- Internet
- 互联网
- Intanet
- Internecy
- Internec
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Sommaire |
Uvod
Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
Istorija
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo "rođendana", ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: "Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju". Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio «neverne tome» da se NCP može isključiti po želji. Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
Internet u Srbiji
Trenutno preko 900.000 ljudi koristi Internet u Srbiji. Pristup je najčešće iz kuće (63%) a zatim iz biroa (23%) dok internet kafići čine samo jedan od sto.
Razvoj ADSL tehnologije dovodi do jednog ubrzanog razvoja svesti o internetu u srpskom stanovništvu. Trenutno, (oktobar 2006) broj korisnika ADSL-a je u Srbiji oko 23 hiljade.
Nacionalni domen je .RS.
Spoljašnje veze
Questions for article: lịch sử internet, lịch sử internet viet nam, lịch sử internet việt nam, lịch sử internet viet nam, lịch sử internet việt nam, lich su internet viet nam, lich su internet, a utilizao tica das novas tecnologias de informao na sala de aula tica tica, adsl2 radsl, alnet rendszer, alpabeto noong 1983
